ISTORIJAT
Društvo za ispitivanje i istraživanje materijala i konstrukcija Srbije – DIMK Srbije -
Rad ovog Društva se u Srbiji nadovezuje na rad Saveza jugoslovenskih laboratorija – SJL, odnosno kasnije Jugoslovenskog društva za istraživanje i ispitivanje materijala i konstrukcija – JUDIMK.
Savez jugoslovenskih laboratorija je osnovan na osnivačkoj skupštini koja je održana 10. maja 1952. godine u Beogradu. U radu osnivačke skupštine učestvovalo je trinaest eminentnih stručnjaka iz Beograda, Zagreba, Ljubljane i Sarajeva, koji su predstavljali dvanaest instituta, zavoda, laboratorija i fakulteta. Za predsednika Saveza izabran je inž. Milutin Maksimović, šef I odeljenja Instituta za ispitivanje materijala Srpske akademije nauka. Osnovna organizaciona koncepcija SJL se bazirala na kolektivnom i pojedinačnom članstvu što se održalo do današnjih dana. Odmah po formiranju SJL je sprovela akciju učlanjivanja što većeg broja laboratorija, zavoda i instituta. U tom periodu je evidentirno oko 40 potencijalnih kolektivnih članova, pri čemu su obuhvaćene i laboratorije koje su radile u okviru preduzeća, kao i na gradilištima. Odziv je u prvo vreme je bio takav da je učlanjeno još samo deset laboratorija.
Već na osnivačkoj Skupštini iskazana je težnja da se kako organizaciono, tako i svojim aktivnostima SJL što više približi RILEM-u. Stoga su već na osnivačkoj skupštini izabrani stalni delegat i predstavnik SJL u RILEM-u. Takva aktivnost je rezultovala primanjem u članstvo RILEM-a 12. septembra 1952. godine na kongresu u Hagu. Posebno treba istaći da je na XI Kongresu koji je održan u Londonu jula 1958. godine profesor Tehničkog fakulteta u Sarajevu Julije Hahamović izabran za predsednika RILEM-a. Time su stvoreni još povoljniji uslovi za rad SJL što je rezultovalo održavanjem XII Kongresa RILEM-a od 6. do 12. septembra 1959. godine u ondašnjoj Jugoslaviji. Kongresu su prisustvovali predstavnici iz 25 zemalja, a aktivnosti Kongresa su se odvijale u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani uz brojne i sadržajne prateće aktivnosti.
Pored članstva u RILEM-u SJL je bio član tadašnjeg Saveza građevinskih inženjera i tehničara Jugoslavije (SGITJ). U tom smislu i danas postoji određeni kontinuitet jer je DIMK takođe član SGI Srbije. Svojim aktivnostima u društvu pre svega u oblasti unapređenja građevinarstva, Savez je postao vrlo važan činilac u krugu inženjerskih organizacija.
U cilju afirmacije rada i dostignuća na polju istraživanja materijala i konstrukcija SJL je pokrenuo izdavanje časopisa „Bilten”. Odluka o tome je doneta na VIII godišnjoj skupštini održanoj maja meseca 1957. godine u Sarajevu. Na XI Skupštini SJL održanoj u Beogradu 27. aprila 1963. godine, tri godine posle održavanja X Skupštine u Zagrebu, prihvaćen je predlog redakcionog odbora „Biltena” da se naziv časopisa promeni u „Materijali i konstrukcije”. Uporedo sa izdavačkom delatnošču otpočelo se i sa održavanjem naučno-stručnih skupova, tako da je sada već dalekog 12. juna 1958. godine u Beogradu održano savetovanje pod nazivom „Materijali i konstrukcije u stambenoj izgradnji”. Organizovanje simpozijuma, savetovanja, okruglih stolova, kao i drugih oblika širenja naučne misli, postalo je stalni oblik aktivnosti Društva i očuvao se do današnjih dana
Posebno značajnu aktivnost SJL je imao tokom 1963. godine u vezi katastrofalnog zemljotresa u Skoplju. U pozadini intenzivnih radova na otklanjanju posledica katastrofalnog razaranja stručnjaci SJL iz zavoda i instituta iz Skoplja, Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane su beležili, a kasnije i naučnim metodama obradili i proučavali građu o zemljotresu i njegovim posledicama. Tako je nastao veoma obiman elaborat koji je delom bio osnova za izradu Privremenih tehničkih propisa za građenje u seizmičkim područjima.
Još prilikom osnivanja 1952. godine, SJL je kao jedan od glavnih zadataka postavio rad na izradi raznih standarda za ispitivanje materijala, bilo da se radi o domaćim ili prevodu inostranih standarda. Kasnije se ova aktivnost proširila na područje celog građevinarstva.
Davne 1960. godine na Skupštini u Zagrebu SJL je doneo odluku da se u okviru Saveza kao kompetentne i objektivne stručne organizacije formiraju stručni odbori sastavljeni od stručnjaka iz naučnih organizacija, sa fakulteta, iz privrede i državne uprave radi izrade akata tehničke regulative. Tako je tokom šezdesetih pa sve do početka sedamdesetih godina prošlog veka sastavljen veći broj jugoslovenskih tehničkih propisa i izrađen veliki broj pratećih standarda (JUS). Ovde će biti navedeni samo neki od propisa na kojima se radilo: Propisi sa područja čeličnih konstrukcija (1961. god.), Jugoslovenski tehnički propisi za antiseizmičko građenje (1964. god.), Studija o koroziji betona (1963. god.).
U periodu od 1967. pa do objavljivanja 1970. godine radilo se na čitavom setu propisa za: prednapregnuti beton, beton i armirani beton, zidove, toplotnu izolaciju, zvučnu izolaciju, drvene konstrukcije, spregnute konstrukcije, montažu čeličnih konstrukcija i zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije (ukupno 9 propisa). Ovaj obiman posao je uspešno završen uz angažovanje eminentnih stručnjaka iz instituta, fakulteta i drugih relevantnih organizacija sa prostora svih nekadašnjih republika.
Posebno je značajno angažovanje na izradi propisa sa područja armiranog i prednapregnutog betona koji su objavljeni najpre 1971. godine – Pravilnik BAB 71, koji je kasnije izmenjen tako da je na snagu stupio Pravilnik BAB 87 u izdanju JUDIMK i SDGKJ.
Početkom osamdesetih godina JUDIMK je pokrenuo saradnju sa Saveznim zavodom za standardizaciju u cilju postavljanja i oblikovanja novog sistema atestiranja proizvoda. Primera radi, JUDIMK je pripremio prvu naredbu o obaveznom atestiranju cementa, određenih betonskih prefabrikata, agregata i nekih hidroizolacionih materijala. Rad Društva na izradi tzv. tehničke regulative je prisutan do današnjih dana. Posebno treba napomenuti da je JUDIMK zajedno sa SDGKJ i Građevinskim fakultetom u Beogradu 1993. godine pokrenuo inicijativu kod Saveznog zavoda za standardizaciju da se pristupi prevođenju i upoznavanju stručne javnosti sa Evrokodovima.
Tokom proteklih decenija,održano je sedamnaest Kongresa i Simpozijuma o primeni savremenih dostignuća u našem građevinarstvu u oblasti materijala i konstrukcija i to:
XII Kongres i Simpozijum SJL u Sarajevu novembra 1966. Za predsednika Upranog odbora izabran je Milutin Maksimović, dipl.inž., koji je bio i prvi predsednik SJL 1952. godine.
XIII Kongres i Simpozijum SJL na Bledu novembra 1969. Za predsednika Upranog odbora izabran je Viktor Turnšek, dipl.inž., koji je i u periodu od 1957. do 1958. godine bio predsednik SJL.
XIV Kongres i Simpozijum SJL, Haludovo – Malinska, oktobar 1972. Za predsednika Upranog odbora izabran je Stanko Manestar, dipl.inž.
XV Kongres i Simpozijum SJL, Ohrid, oktobar 1975. Za predsednika Upranog odbora izabran je prof. Hololčev Krum, dipl.inž.
XVI Kongres i Simpozijum SJL, Vrnjačka Banja, novembar 1978. Na ovom Kongresu Savez Jugoslovenskih laboratorija je promenio naziv u Jugoslovensko društvo za ispitivanje i istraživanje materijala i konstrukcija – JUDIMK. Za predsednika Upranog odbora izabran je prof. Dobrosav Jevtić, dipl.inž., čiju je funkciju kasnije preuzeo prof. Aleksandar Flašar.
XVII Kongres i Simpozijum JUDIMK, Sarajevo – Ilidža, oktobar 1982. Za predsednika JUDIMK izabran je prof. Seid Ferušić, dipl.inž., čiju je funkciju kasnije preuzeo doc. dr Jože Vižintin.
XVIII Kongres i Simpozijum JUDIMK, Portorož, oktobar 1986. Za predsednika Upranog odbora izabran je dr Andrej Zajc.
XIX Kongres i Simpozijum JUDIMK, Novi Sad, septembar 1990. Za predsednika Društva izabran je prof. Aleksandar Flašar.
XX Kongres i Simpozijum JUDIMK, Cetinje, jun 1996. Za predsednika Društva izabran je dr Đorđe Uzelac.
XXI Kongres i Simpozijum JUDIMK, Beograd, septembar 1999. Za predsednika Društva izabran je prof. dr Mihailo Muravljov.
XXII Kongres i Simpozijum JUDIMK, Niška Banja, oktobar 2002. Predsedniku Društva prof. dr Mihailo Muravljovu produžen je mandat.
XXIII Kongres i Simpozijum DIMK Srbije i Crne Gore, Novi Sad, oktobar 2005. Predsedniku Društva prof. dr Mihailo Muravljovu produžen je mandat.
XXIV Kongres i Simpozijum DIMK Srbije, Divčibare, oktobar 2008. Za predsednika Društva izabran je prof. dr Vlastimir Radonjanin.
XXV Kongres i Simpozijum DIMK Srbije, Tara, oktobar 2011. Za predsednika Društva izabran je prof. dr Zoran Grdić.
XXVI Kongres i Simpozijum DIMK Srbije, Vrnjačka banja, oktobar 2014. Za predsednika Društva je izabrana prof.dr. Dragica Jevtić
XXVII Kongres i Simpozijum DIMK Srbije, Vršac, oktobar 2017. Za predsednika Društva ponovo izabrana je prof.dr.Dragica Jevtić.
XXVIII Kongres i Simpozijum DIMK Srbije, Divčibare, oktobar 2022. Za predsednika Društva izabrana je dr.Zagorka Radojević, dipl.inž.tehnologije
Na Skupštini DIMK Srbije 26.12.2023.. Za predsednika Društva izabran je Prof. dr Dimitrije Zakić
Na Skupštini DIMK Srbije 17.06.2025.. Za predsednika Društva izabran je Prof. dr Nenad Ristić
