Istorijat Društva za ispitivanje i istraživanje materijala i konstrukcija Srbije – DIMK Srbije -

Rad ovog Društva se u Srbiji nadovezuje na rad Saveza jugoslovenskih laboratorija – SJL, odnosno kasnije Jugoslovenskog društva za istraživanje i ispitivanje materijala i konstrukcija – JUDIMK.

Savez jugoslovenskih laboratorija je osnovan na osnivačkoj skupštini koja je održana 10. maja 1952. godine u Beogradu. U radu osnivačke skupštine učestvovalo je trinaest eminentnih stručnjaka iz Beograda, Zagreba, Ljubljane i Sarajeva, koji su predstavljali dvanaest instituta, zavoda, laboratorija i fakulteta. Za predsednika Saveza izabran je inž. Milutin Maksimović, šef I odeljenja Instituta za ispitivanje materijala Srpske akademije nauka. Osnovna organizaciona koncepcija SJL se bazirala na kolektivnom i pojedinačnom članstvu što se održalo do današnjih dana. Odmah po formiranju SJL je sprovela akciju učlanjivanja što većeg broja laboratorija, zavoda i instituta. U tom periodu je evidentirno oko 40 potencijalnih kolektivnih članova, pri čemu su obuhvaćene i laboratorije koje su radile u okviru preduzeća, kao i na gradilištima. Odziv je u prvo vreme je bio takav da je učlanjeno još samo deset laboratorija.

Već na osnivačkoj Skupštini iskazana je težnja da se kako organizaciono, tako i svojim aktivnostima SJL što više približi RILEM-u. Stoga su već na osnivačkoj skupštini izabrani stalni delegat i predstavnik SJL u RILEM-u. Takva aktivnost je rezultovala primanjem u članstvo RILEM-a 12. septembra 1952. godine na kongresu u Hagu. Posebno treba istaći da je na XI Kongresu koji je održan u Londonu jula 1958. godine profesor Tehničkog fakulteta u Sarajevu Julije Hahamović izabran za predsednika RILEM-a. Time su stvoreni još povoljniji uslovi za rad SJL što je rezultovalo održavanjem XII Kongresa RILEM-a od 6. do 12. septembra 1959. godine u ondašnjoj Jugoslaviji. Kongresu su prisustvovali predstavnici iz 25 zemalja, a aktivnosti Kongresa su se odvijale u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani uz brojne i sadržajne prateće aktivnosti. 

Pored članstva u RILEM-u SJL je bio član tadašnjeg Saveza građevinskih inženjera i tehničara Jugoslavije (SGITJ). U tom smislu i danas postoji određeni kontinuitet jer je DIMK takođe član SGI Srbije. Svojim aktivnostima u društvu pre svega u oblasti unapređenja građevinarstva, Savez je postao vrlo važan činilac u krugu inženjerskih organizacija.

U cilju afirmacije rada i dostignuća na polju istraživanja materijala i konstrukcija SJL je pokrenuo izdavanje časopisa „Bilten”. Odluka o tome je doneta na VIII godišnjoj skupštini održanoj maja meseca 1957. godine u Sarajevu. Na XI Skupštini SJL održanoj u Beogradu 27. aprila 1963. godine, tri godine posle održavanja X Skupštine u Zagrebu, prihvaćen je predlog redakcionog odbora „Biltena” da se naziv časopisa promeni u „Materijali i konstrukcije”. Uporedo sa izdavačkom delatnošču otpočelo se i sa održavanjem naučno-stručnih skupova, tako da je sada već dalekog 12. juna 1958. godine u Beogradu održano savetovanje pod nazivom „Materijali i konstrukcije u stambenoj izgradnji”. Organizovanje simpozijuma, savetovanja, okruglih stolova, kao i drugih oblika širenja naučne misli, postalo je stalni oblik aktivnosti Društva i očuvao se do današnjih dana

Posebno značajnu aktivnost SJL je imao tokom 1963. godine u vezi katastrofalnog zemljotresa u Skoplju. U pozadini intenzivnih radova na otklanjanju posledica katastrofalnog razaranja stručnjaci SJL iz zavoda i instituta iz Skoplja, Beograda, Zagreba, Sarajeva i Ljubljane su beležili, a kasnije i naučnim metodama obradili i proučavali građu o zemljotresu i njegovim posledicama. Tako je nastao veoma obiman elaborat koji je delom bio osnova za izradu Privremenih tehničkih propisa za građenje u seizmičkim područjima.

Još prilikom osnivanja 1952. godine, SJL je kao jedan od glavnih zadataka postavio rad na izradi raznih standarda za ispitivanje materijala, bilo da se radi o domaćim ili prevodu inostranih standarda. Kasnije se ova aktivnost proširila na područje celog građevinarstva.

Davne 1960. godine na Skupštini u Zagrebu SJL je doneo odluku da se u okviru Saveza kao kompetentne i objektivne stručne organizacije formiraju stručni odbori sastavljeni od stručnjaka iz naučnih organizacija, sa fakulteta, iz privrede i državne uprave radi izrade akata tehničke regulative. Tako je tokom šezdesetih pa sve do početka sedamdesetih godina prošlog veka sastavljen veći broj jugoslovenskih tehničkih propisa i izrađen veliki broj pratećih standarda (JUS). Ovde će biti navedeni samo neki od propisa na kojima se radilo: Propisi sa područja čeličnih konstrukcija (1961. god.), Jugoslovenski tehnički propisi za antiseizmičko građenje (1964. god.), Studija o koroziji betona (1963. god.). 

U periodu od 1967. pa do objavljivanja 1970. godine radilo se na čitavom setu propisa za: prednapregnuti beton, beton i armirani beton, zidove, toplotnu izolaciju, zvučnu izolaciju, drvene konstrukcije, spregnute konstrukcije, montažu čeličnih konstrukcija i zaštitu čeličnih konstrukcija od korozije (ukupno 9 propisa). Ovaj obiman posao je uspešno završen uz angažovanje eminentnih stručnjaka iz instituta, fakulteta i drugih relevantnih organizacija sa prostora svih nekadašnjih republika. 

Posebno je značajno angažovanje na izradi propisa sa područja armiranog i prednapregnutog betona koji su objavljeni najpre 1971. godine – Pravilnik BAB 71, koji je kasnije izmenjen tako da je na snagu stupio Pravilnik BAB 87 u izdanju JUDIMK i SDGKJ.

Početkom osamdesetih godina JUDIMK je pokrenuo saradnju sa Saveznim zavodom za standardizaciju u cilju postavljanja i oblikovanja novog sistema atestiranja proizvoda. Primera radi, JUDIMK je pripremio prvu naredbu o obaveznom atestiranju cementa, određenih betonskih prefabrikata, agregata i nekih hidroizolacionih materijala. Rad Društva na izradi tzv. tehničke regulative je prisutan do današnjih dana. Posebno treba napomenuti da je JUDIMK zajedno sa SDGKJ i Građevinskim fakultetom u Beogradu 1993. godine pokrenuo inicijativu kod Saveznog zavoda za standardizaciju da se pristupi prevođenju i upoznavanju stručne javnosti sa Evrokodovima. 

Tokom proteklih decenija,održano je sedamnaest Kongresa i Simpozijuma o primeni savremenih dostignuća u našem građevinarstvu u oblasti materijala i konstrukcija i to:

• XII Kongres i Simpozijum SJL u Sarajevu novembra 1966. Za predsednika Upranog odbora izabran je Milutin Maksimović, dipl.inž., koji je bio i prvi predsednik SJL 1952. godine.

• XIII Kongres i Simpozijum SJL na Bledu novembra 1969. Za predsednika Upranog odbora izabran je Viktor Turnšek, dipl.inž., koji je i u periodu od 1957. do 1958. godine bio predsednik SJL.

• XIV Kongres i Simpozijum SJL, Haludovo – Malinska, oktobar 1972. Za predsednika Upranog odbora izabran je Stanko Manestar, dipl.inž.

• XV Kongres i Simpozijum SJL, Ohrid, oktobar 1975. Za predsednika Upranog odbora izabran je prof. Hololčev Krum, dipl.inž.

• XVI Kongres i Simpozijum SJL, Vrnjačka Banja, novembar 1978. Na ovom Kongresu Savez Jugoslovenskih laboratorija je promenio naziv u Jugoslovensko društvo za ispitivanje i istraživanje materijala i konstrukcija – JUDIMK. Za predsednika Upranog odbora izabran je prof. Dobrosav Jevtić, dipl.inž., čiju je funkciju kasnije preuzeo prof. Aleksandar Flašar.

• XVII Kongres i Simpozijum JUDIMK, Sarajevo – Ilidža, oktobar 1982. Za predsednika JUDIMK izabran je prof. Seid Ferušić, dipl.inž., čiju je funkciju kasnije preuzeo doc. dr Jože Vižintin.

• XVIII Kongres i Simpozijum JUDIMK, Portorož, oktobar 1986. Za predsednika Upranog odbora izabran je dr Andrej Zajc.

• XIX Kongres i Simpozijum JUDIMK, Novi Sad, septembar 1990. Za predsednika Društva izabran je prof. Aleksandar Flašar.

• XX Kongres i Simpozijum JUDIMK, Cetinje, jun 1996. Za predsednika Društva izabran je dr Đorđe Uzelac.

• XXI Kongres i Simpozijum JUDIMK, Beograd, septembar 1999. Za predsednika Društva izabran je prof. dr Mihailo Muravljov.

• XXII Kongres i Simpozijum JUDIMK, Niška Banja, oktobar 2002. Predsedniku Društva prof. dr Mihailo Muravljovu produžen je mandat.

• XXIII Kongres i Simpozijum DIMK Srbije i Crne Gore, Novi Sad, oktobar 2005. Predsedniku Društva prof. dr Mihailo Muravljovu produžen je mandat.

• XXIV Kongres i Simpozijum DIMK Srbije, Divčibare, oktobar 2008. Za predsednika Društva izabran je prof. dr Vlastimir Radonjanin.

• XXV Kongres i Simpozijum DIMK Srbije, Tara, oktobar 2011. Za predsednika Društva izabran je prof. dr Zoran Grdić.

• XXVI Kongres i Simpozijum DIMK Srbije, Vrnjačka banja, oktobar 2014. Za predsednika Društva je  izabrana  prof.dr. Dragica Jevtić

• XXVII Kongres i Simpozijum DIMK Srbije, Vršac, oktobar 2017. Za predsednika Društva ponovo izabrana je prof.dr.Dragica Jevtić.

• XXVIII Kongres i Simpozijum DIMK Srbije, Divčibare, oktobar 2022. Za predsednika Društva izabrana je  dr.Zagorka Radojević, dipl.inž.tehnologije

• Na Skupštini DIMK Srbije 26.12.2023.. Za predsednika Društva izabran je Prof. dr Dimitrije Zakić

• Na Skupštini DIMK Srbije 17.06.2025.. Za predsednika Društva izabran je Prof. dr Nenad Ristić